Опет то, мало друкчије 0001    Пију вино до три побратима 0002    У зелену лугу посавскоме: 0003    Једно ми је Сава од Посавља, 0004    Друго ми је Старовлаше Павле, 0005    А треће је од Коњица Јанко; 0006    Шњима пије до тридесет друга. 0007    Када су се понапили вина, 0008    Онда рече Сава од Посавља: 0009    „Браћо моја и моја дружино! 0010    „Љето прође, Дмитров данак дође, 0011    „Снијег паде, друми западоше 0012    „Планине се снијегом завише, 0013    „По гори се ходти не може; 0014    „Да тражимо себи зимовника, 0015    „Ђе ће који зиму презимити.” 0016    Ал’ говори Старовлаше Павле: 0017    „Побратиме, Сава од Посавља; 0018    „Ја имадем и оца и мајку 0019    „Чак далеко у Влаху Староме, 0020    „У Приликам’ више Моравице; 0021    „Ја сам код њих три зиме зимио 0022    „И с миром се понапио вина, 0023    „И ову ћу зиму презимити 0024    „И са мном ће до петнаест друга.” 0025    Ал’ говори Сава од Посавља: 0026    „Ја имадем богом побратима, 0027    „Богом побра Наста безерђана, 0028    „У лијепу шеру Митровици; 0029    „Код њега сам три зиме зимио 0030    „И с миром се понапио вина, 0031    „И ову ћу зиму презимити 0032    „И са мном ће до петнаест друга.” 0033    Ал’ говори од Коњица Јанко: 0034    „Мила браћо и дружино драга! 0035    „Ја не имам ни кога од рода, 0036    „Већ Турчина Богом побратима 0037    „У Коњицу граду бијеломе, 0038    „Побратима, бега Али-бега; 0039    „Код њега сам три зиме зимио 0040    „И с миром се вина понапио, 0041    „И ову ћу зиму презимити 0042    „И с миром се вина понапити; 0043    „Него, браћо, да се послушамо: 0044    „Када дође лијеп данак Ђурђев, 0045    „Те се гора преођене листом, 0046    „А земљица травом и цвијетом, 0047    „Опет овђе да се састанемо, 0048    „Кој’ не дође овђе на рочиште, 0049    „Да онога сложно потражимо, 0050    „Невјера се може догодити.” 0051    То рекоше пак се изљубише, 0052    Пак одоше свак на своју страну: 0053    Дневи леже, а ноћу путују, 0054    И тако им Бог и срећа даде, 0055    Ни тица им пута не прелеће, 0056    Дође Павле двору бијеломе, 0057    Дође Сава шеру Митровици, 0058    Дође Јанко бијелу Коњицу, 0059    Побратиму бегу Али-бегу; 0060    Па он куцну халком на вратима, 0061    На руци му прстен од мерџана, 0062    Халка звечи, прстен одговара. 0063    То зачула Алибеговица, 0064    Па говори своме господару: 0065    „Господару, беже Али-беже! 0066    „Неко куца халком на вратима, 0067    „Чини ми се, мој је ђевер Јанко.” 0068    Скочи беже на ноге лагане, 0069    Брже стрча са горњег чардака, 0070    Те отвори на авлији врата; 0071    А кад виђе свога побратима, 0072    Руке шире, у лице се љубе, 0073    За јуначко питају се здравље, 0074    Па га води на горње чардаке, 0075    Носи пред њег’ вино и ракију 0076    И господску сваку ђаконију. 0077    Кад је било вече по вечери, 0078    Тад’ устаде од Коњица Јанко, 0079    Пак отпаса два свил’на ћемера, 0080    Оба пуна жутијех дуката, 0081    Па их даје побратиму своме: 0082    „Побратиме, беже Али-беже! 0083    „Одавно се јесмо побратили, 0084    „Ал’ се јоште нисмо даривали; 0085    „На част теби овај ћемер блага, 0086    „А овај ти на оставу дајем, 0087    „Када пођем, опет да га нађем.” 0088    Пак се Јанко маши у доламу, 0089    Те извади три дробна ђердана, 0090    Два од злата, трећи од бисера, 0091    Па их даје Алибеговици. 0092    „Снахо моја, Алибеговице! 0093    „Одавно те мојом снахом зовем, 0094    „А нисам те јоште даривао; 0095    „На част теби три златна ђердана!” 0096    Кад легоше санак боравити, 0097    Јанко бјеше санан и уморан, 0098    Па он заспа, као јагње лудо; 0099    Ал’ не спава беже Али-беже, 0100    Већ говори својој вјерној љуби: 0101    „Чу ли мене, моја вјерна љубо! 0102    „Ја чу заклат’ побратима Јанка; 0103    „Шта ће хајдук у двору мојему?” 0104    Али-бегу љуба говорила: 0105    „Немој, бего, да од Бога нађеш! 0106    „Није право, нит’ ће добро бити: 0107    „Он је теби Богом побратиме, 0108    „Ти си њему зад’о вјеру тврду; 0109    „Ако ли се лакомиш на благо, 0110    „Док је, бего, у животу Јанко, 0111    „Биће блага и теби и Јанку.” 0112    Ал’ то бего ништа не слушаше, 0113    Већ извади ножа пламенита, 0114    Па он закла побратима свога, 0115    Као јагње о Ђурђеву дану. 0116    Мало време за тим постајало, 0117    Зима прође а прољеће дође, 0118    Књигу пише Старовлаше Павле 0119    Своме побру Сави од Посавља: 0120    „Побратиме, Сава од Посавља! 0121    „Зелене л’ се лугови посавски? 0122    „Кукају ли сиње кукавице? 0123    „Има л’ траве око воде Саве? 0124    „Иду л’ Савом водом болозани? 0125    „Сију ли већ Турци лубенице? 0126    „Намећу ли Шокци воденице? 0127    „Јели воће јање за заклање? 0128    „Може ли се по гори ходити?” 0129    Сава њему књигу отписује: 0130    „Побратиме, Старовлаше Павле! 0131    „Зелене се лугови посавски, 0132    „И кукају сиње кукавице, 0133    „Има траве око воде Саве, 0134    „Иду Савом водом болозани, 0135    „Сију веће Турци лубенице 0136    „И намећу Шокци воденице, 0137    „Јесте веће јање за заклање, 0138    „Сад се може по гори ходити; 0139    „Него хајде да се састанемо 0140    „На рочишту о Ђурђеву дану.” 0141    Када дође лијеп данак Ђурђев, 0142    Ђурђев данак, хајдучки састанак, 0143    Састаше се до два побратима, 0144    И са њима до тридесет друга, 0145    Али нема од Коњица Јанка! 0146    Чекаше га још неђељу дана 0147    Преко рокаи преко земана; 0148    Кад виђеше да га опет нема, 0149    Тад’ говори Сава од Посавља: 0150    „Браћо моја и моја дружино! 0151    „Што нам нема од Коњица Јанка? 0152    „Да л’ га није невјера изјела 0153    „Од Турчина Богом побратима? 0154    „Хајте, браћо, да га потражимо!” 0155    Дигоше се до два побратима 0156    И за њима тридесет хајдука; 0157    Кад дођоше бијелу Коњицу 0158    Пред дворове бега Али-бега, 0159    Ал’ капија пуста затворена, 0160    Затворена и замандаљена; 0161    Куца Павле халком на вратима, 0162    А кад нитко не шће отворити, 0163    Затрча се Сава од Посавља, 0164    Те прескочи камену авлију, 0165    И дружини он отвори врата, 0166    Кад нађоше бега Али-бега, 0167    Пита њега Сава од Посавља: 0168    „Камо, бего, од Коњица Јанко?” 0169    Вели њему беже Али-беже: 0170    „Јанко вам се јесте преставио, 0171    „И ја сам га л’јепо саранио 0172    „По закону вашем ришћанскоме.” 0173    Вели њему Сава од Посавља: 0174    „Кад се, бего, преставио Јанко, 0175    „Кам’ Јанкова три ћемера блага? 0176    „Кам’ Јанково рухо и оружје?” 0177    Тад’ говори беже Али-беже: 0178    „Јанко вам је благо оставио, 0179    „Оставио благо и оружје, 0180    „Кад дођете, да га однесете; 0181    „А рухо сам с њиме укопао.” 0182    Ал’ говори Сава од Посавља: 0183    „Буд си, бего, чоху укопао, 0184    „Ти нијеси сребро укопао: 0185    „Кам’ Јанкова зелена долама, 0186    „На долами тридесет путаца, 0187    „Свако пуце по од литру злата, 0188    „А које је пуце под гроцем, 0189    „Оно јесте од три литре злата, 0190    „И оно се на бурму отвора, 0191    „Те јунаци њиме пију вино?” 0192    Од ина се бегу не могаше, 0193    Већ изнесе зелену доламу; 0194    Ал’ долама крви покапана, 0195    На рамену десном прорезана! 0196    Кад то виђе Сава од Посавља, 0197    Проли Јунак сузе низ образе, 0198    Удари се руком по кољену, 0199    Колико се лако ударио, 0200    На кољену чиста чоха пуче; 0201    Пак тргоше ноже од појаса, 0202    У каблиће бега учинише; 0203    Бијеле му дворе похараше, 0204    Похараше, ватром попалише; 0205    Пак одоше у гору зелену 0206    Јанка жалећ’, себе сјетујући, 0207    Да с’ не држи вјера у Турчину.